Ep o Gilgamešu jedno je od temeljnih dela babilonske, odnosno sumerske kulture i čovečanstva uopšte. Ovaj ep je ujedno i najstariji ep ikad napisan. Nađen je u Ninivi u 19. veku, u biblioteci vladara Asurbanipala. Ispisan je klinastim pismom na 12 ploča.

Uprkos starosti od otprilike 6000 godina, ovaj je ep svevremen zahvaljujući jasno formulisanom filozofskom problemu ljudske prolaznosti i suočavanja sa neminovnim iskustvom smrti.

Epu o Gilgamešu takođe nalazimo i temeljne civilizacijske ličnosti poput Noe, odnosno Utnapištima ali i Adama i Evu, koji ovde nose imena Enkidu i Šamhat. Interakcija junaka i bogova je konstantna, a ovaj politeistički sistem je prototip za mnoge sledeće božanske poretke poput egipatskog i grčkog (npr. boginja Ištar je egipatska Izida).

Takođe mora da se pomene i sama priča o potopu Eufrata i Tigrisa koji se u ovom epu opisuje u jedanaestoj ploči, a koji ima mnogo toga zajedničkog sa biblijskim opisom potopa. Upravo zbog ovog se smatra da su drugi narodi, odnosno Jevreji, iz sumerske kulture prihvatali te mitove kao temeljna civilizacijska objašnjenja.

Ono što i dalje fascinira naučnike koji se bave proučavanjem ovog epa, a i mnoge filozofe kroz istoriju (primerice Epikura i Hegela) jeste zdravo izvlačenje zaključaka čija je glavna pouka pomirenje sa smrću, prihvatanje da je smrt deo života i zaključak da je čovekova svrha i najveće postignuće iskorištavati svaki dan da doprinosi svojoj zajednici. To je inače osnovna ideja moderne sociologije, a ovaj ep ju obrađuje još od 4000 godina pre naše ere.

Evoluciju junaka Gilgameša, vladara Uruka, koji je jednom trećinom čovek, a dve trećine bog, pratimo kroz nekoliko faza u delu. U početku je on ponosni vladar koji se fokusira na rast i napredak svog carstva, pa gradi razne hramove, sadi voćnjake i bašte, ali i opterećuje svoj narod koji se požali bogovima zbog ovog tereta. Vrhovni bog Anu, bog neba sa svetištem u Uruku, čuje njihov zaziv i poziva boginju Aruru da stvori snažnog čoveka po imenu Enkidu čija je sudbina da se sretne s Gilgamešom i da ga njegova majka usvoji kao svog sina, čime on postane i njegov brat.

Njih dvojica su tako postali nerazdvojni drugovi i zajedno išli u razne avanture. Jednom su tako otišli i do kedrove šume gde odluče da ubiju Humbabu, čuvara šume koji je kleo protiv sumerskih bogova. Boginja Ištar bila je prijatno iznenađena tim poduhvatom pa je počela da izjavljuje ljubav prema Gilgamešu, ali on ju samosvesno i buntovno odbacuje. Bavi se bogovima uopšte ali i njihovom nepravdom koja stoji u činjenici da su samo sebi dali besmrtnost, dok se ljudi rađaju nesvesno i ispadaju privremeni pijuni božanskih igara. Ištar se razljuti i zamoli oca, boga Anua, da pošalje na Gilgameša nebeskog bika koga ova dvojica sa lakoćom savladaju.

Ubrzo posle toga Enkidu umire i tu za Gilgameša započinje temeljna drama oko prihvatanja smrti, uzaludnog traženja besmrtnosti i putovanja na drugi svet. Nakon dugog i hrabrog poduhvata u zemlji tame konačno dođe do spoznaje da je smrt deo života i tako se, pomiren s tom činjenicom, vrati nazad u svoj grad gde je odlučio da bude na korist svojoj zajednici.

Vrsta dela: junački ep

Vreme radnje: 4000 godina pre Hrista

Mesto radnje: Uruk i okolica, Podzemlje, Bašta bogova

Tema dela: traganje Gilgameša za spoznajom i mogućnosti večnog života

Ideja dela: čovek ne može pobeći od smrti, zato treba proživiti život produktivno

Kratak sadržaj prepričano, citati

1. ploča

Ep se otvara opisom Gilgameša sa svešću o minulim događajima, odnosno pripovedač već pominje njegove zgode o odlasku na onaj svet, a koje su zapisane u glini. Gilgameš, car Uruka, vladar je čvrste ruke, despot. Vidovit je, priča podanicima priče o potopu, a njegova je reč glavni zakon.

„Sve je video on, gospodar zemlje.
Upoznao je svakoga i svačije znanje i delo,
sve je razumeo.
Video je život i rad ljudi.
Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari,
Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna.
Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa.
Dugim putem išao je u daljinu.
Mučno je bilo dugo putovanje i tegobna vožnja.
Svu muku dao je patnik napisati klinovima.
U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje.“

Uruk je bogat grad sa veličanstvenim ambarima, poljima, zidinama i, pod Gilgamešovom vlašću, stalno izbijaju novi hramovi, a vladar Gilgameš je pun snage i energije. Straža nikad ne spava, a on je sam poznat po tome da se obračunava sa najrazličitijim zverima, primerice, sa lakoćom ubija lava kopljem. Pored toga, Gilgameš je poreklom dve trećine bog i jednom trećinom čovek.

„Samo jedna trećina Gilgameša je čovek,
a dve trećine bog.
S divljenjem i strahom
gledaju građani njegov lik,
po lepoti i snazi
nikada mu nisu videli ravnog.“

Tokom vremena meštani Uruka su se izmorili pod tolikim jarmom, pa su odlučili da se obrate nebeskom bogu Anuu, jednom od vrhovnih bogova. Od njega traže da napravi biće slično Gilgamešu koje bi ga okupiralo i tako odvratilo od sledećih megalomanskih graditeljskih preduhvata. Anu saziva Aruru, veliku stvoriteljicu, koja od komada gline i malo pljuvačke napravi Enkidua, potomka boginje rata Ninibe.

„Kad to ču Aruru, stvori u mislima biće
kao što je želeo Anu, bog neba.
Ona opra ruke, uze blato
i ovlaži ga svojom božanskom
majčinskom pljuvačkom.
Oblikova Enkidua, stvori junaka
oživljenog krvlju
i dahom borbenog boga Niniba.“

Enkidu je bio obrastao dlakama i s kosom kao u žene, nije bio civilizovan i, u početku, je boravio u divljini sa životinjama. Jeo je travu sa gazelama, pio vodu s njima i kretao se sa stadom po poljima. Jednog se dana isprečio na putu jednom lovcu, a ovaj se uznemirio jer mu se pričinilo da je Enkidu kao čudovište iz planine. Zatim se obratio svom ocu i rekao da je naišao na čoveka silom ravnog Anuu, na što ga je otac savetovao da ode u Uruk i ispriča Gilgamešu o tom čudnom biću.

Gilgameš sa njim pošalje ženu, sluškinju boginje Ištar, prostitutku koja bi se, prilikom sledećeg susreta sa Enkiduom, trebala razodenuti i tako ga privući, pa će se tako Enkidu otuđiti od stada.

Gilgameš lovcu izruči Šamhat iz hrama boginje Ištar. Njen zadatak s razodevanjem bio je uspešan pa se Enkidu utešio njenom lepotom, naslađivao se ljubavlju i istraživao žensko telo šest dana i sedam noći. Nakon što mu je dodijalo, krene u potragu za stadom, ali gazele su samo pobegle od njega. To je zbunilo Enkidua pa se vratio nazad Šamhat i ona ispriča sve o veličanstvenom gradu Uruku i njegovom vladaru Gilgamešu.

„Enkidu, ti si lep, ti si kao bog!
Zašto hoćeš da juriš
s divljim životinjama po polju?
Pođi sa mnom u Uruk,
u grad opasan bedemima.
Dođi u sveti hram,
prebivalište Anua i Ištare!
Dođi u sjajnu kuću
u kojoj stanuje Gilgameš,
primeran junak,
Snažan kao divlji bik, on moćno vlada,
njemu ravnog nećeš naći u narodu.“

Nakon što je saznao da tamo živi i silni vladar Gilgameš, dobio je potrebu da mu se suprotstavi svojom snagom na licu mesta. Kad je stigao u grad, Šamhat ga prvo odene u normalnu odeću, a zatim odvede kod Gilgameša i kaže mu za Gilgamešov proročki san koji se gotovo istovremeno dešavao.

Sanjao je da se borio s ratnikom Anu, ali da nije mogao da ga savlada dok su se građani Uruka pred njim klanjali. Onda ga je odjednom bacio pred majčine noge i ona ga je prozvala svojim sinom. Boginja Ninsun, Gilgamešova majka, rekla je svom sinu da se radi o proročanstvu i da nesumnjivo očekuje dvoboj sa nekim silnim čovekom. To sve prenese Šamhat i ona povede Enkidua do Gilgameša.

2. ploča

Enkidu je u gradu privukao dosta pažnje zbog svoje duge brade i kose, ali i visine koja je bila natprosečna za lokalne meštane. Zaputio se prema hramu boginje Ištar gde je Gilgameš već imao sastanak s njom i njih dvojica se sukobe pred vratima hrama. Proročanstvo iz sna se obistinilo od reči do reči – Enkidu je završio pod nogama Gilgamešove majke Ninsun koja ga je imenovala svojim sinom i Gilgamešovim bratom.

„Ti si moj prijatelj, bori se odsada uza me!“

3. ploča

Bog sunca Šamaš naredio je Gilgamešu da ode u kedrovu šumu u boj protiv Humbabe, strašnog gorostasa i da izvrše osvetu za njegova zla dela. Humbaba je učinio svetogrđe protiv Šamaša, suca i duhova, a inače straši ljude i uništava svakog ko uđe u kedrovu šumu. Pre samog poduhvata, Enkidu i Gilgameš pitaju Ninsun za blagoslov i savet. Ona ih blagoslovi i prinese žrtvu bogu Šamašu i proklinje ga time da ga njegova ljubavnica odbija sve dok ne pomogne Gilgamešu, za čiji je nemir ionako on kriv.

4. ploča

Dugo su putovali, a Himbabu još nije bio ni na vidiku. Jedne noći tokom puta, Enkidu je sanjao znakovit san. U snu su on i Gilgameš stajali na dnu planine čiji se vrh srušio i ubio čoveka koji je stajao do njih, a njih su dvojica uspela pobeći. Gilgameš je bio veoma srećan nakon što mu je Enkidu ispričao san pa ga protumači kao dobar znak koji nagoveštava pobedu nad Humbabom. Putovanje se još nastavilo, a posle dva dana su prineli žrtvu bogu Šamašu i Gilgameš ga je zazvao da pošalje Enkiduu još jedan proročki san.

Molitva je očito bila delotvorna, jer se Enkidu probudi iz sna i pita Gilgameša da li ga je možda zvao. Enkidu je uistinu sanjao još jedan san, ali mu se ovaj učini zlokoban. Sanjao je žestoku oluju sa gromovima i pljuskom. Gilgameš je i na taj san bio veoma srećan pa mu kaže da je i ovaj san dobar i da nosi pozitivnu vest. Objasnio je da san poručuje da će borba protiv Humbabe biti teška, ali uspešna, i da ne trebaju da zalaze preduboko u šumu.

Nastavili su put i konačno stigli do kedrove šume u kojoj ugledaju slugu Humbabu. Nosio je sedam čarobnih odela i pred njima skine šest. Besno navali na njih, ali Gilgameš i Enkidu beše pod zaštitom boga Šamaša koji uništi magične moći njegovih odela. Tako su njih dvojica porazila Humbabinog slugu.

5. ploča

Dok su šetali kedrovom šumom i divili se prirodi, uz slast pobede u srcima, iznenada su čuli neko glasanje. Ovog puta su naišli na samog Humbabu. Imao je šape poput lava, telo prekriveno ljuskama i rogove bika.

Ali Gilgameš i Enkidu ga napadnu bez oklevanja, uvereni u Šamašovu zaštitu. Pucaju strelama na Humbabu, ali one se samo odbiju od njega. Humbaba zakorači pred njih i dohvati Enkidua, ali ga Gilgameš brzo dokrajči sekirom. Zajedno su odvukli njegovo mrtvo telo iz šume i bacili ga pticama grabljivicama. Nakon toga im se obrati glas s neba Irnini i kaže:

„Vratite se!
Svršeno je vaše delo.
Okrenite se opet prema gradu Uruku,
on vas čeka!
Na Sveto brdo gde stanuju bogovi,
ne može se uspeti nijedan smrtnik.
Onaj koji pogleda u lice bogovima
mora umreti!“

Gilgameš i Enkidu se prema naređenju vrate u Uruk, s Humbabijevom glavom na Gilgamešovom koplju, a poneli su i drvo Gilgameš iskoristiti da napravi još jedna vrata za ulazak u grad Uruk.

6. ploča

Nakon te slavne pobede, čim se vratio nazad u grad, boginja Ištar počne da obleće oko Gilgameša. Jednom prilikom kad se Gilgameš uređivao, svečano oblačio i stavljao krunu, Ištar nije nikako mogla da odoli pa mu je predložila da ju oženi. Ako joj napravi dete zauzvrat će mu dati razna bogatstva; zlato, drago kamenje, konje i slavu. Na sve to Gilgameš je ostao ravnodušan i rekao da već sada ima dovoljno bogatstva i počeo da je vređa, što je zapravo njegova projekcija prezira prema bogovima, odnosno njihovom uređenju sveta.

„Prezirem plod tvog bestidnog,
zavodljivog tela.
Ne treba mi tvoj hleb,
neću hranu koju mi ti daješ.
Odvratno je tvoje jelo,
iako nudiš hranu bogova.
Nikakvu mi radost ne pruža tvoj pehar,
iako mi nudiš napitke velikih bogova.“

Prozivao je Ištar za sve njezine izdaje i licemerja, primećujući da su njene želje vruće, ali srce hladno. Okomio se na njena zlodela prema svojim muževima i na to koliko je pastira unesrećila. Ispriča joj priču o Tamuzu, bogu proleća koji joj je svaki dan donosio cveće, a koga je bio zarobila u podzemlju, lavu koga je volela jer je kipteo od snage, a sedam jama mu iskopala, konja koji je osetio njen bič, mučenje i mamuze. Jednog pastira koji joj je svaki dan donosio jare, a koga je jako volela pretvorila je u vuka, a kad je Išulan, baštovan njenog oca odbio istu njenu ponudu, Ištar ga je pretvorila u dalalu. Mnoge je iskorištavala, slomila svačije srce ili uništila život, pa Gilgameš pita da li će isto biti i s njim, jer veruje da će dočekati ista sudbina.

Nakon tih silnih optužbi, Ištar postane besna i dobije želju za osvetom. Zamoli svog oca, boga Anu i majku, boginju Antu, da napakoste Gilgamešu budući da ju je raskrinkao. Na to Anu odgovori da je ona sama za to kriva. Ištar u tom trenutku počne s ucenama da će razbiti kapije podzemlja i pustiti sve mrtve na zemlju da pokore živi svet. Želi da dozove nebeskog bika. Anu je poklekao pod tim pretnjama pa odluči da joj učini uslugu. Ali posledica puštanja nebeskog bika je sedam godina gladi. Ištar ga uveri da ima dovoljno žita u zalihama pa Anu spusti na zemlju bika kojeg usmeri prema Uruku.

Bik je brzo pronašao Gilgameša i Enkidua. Enkidu ga je uhvatio za rep prekriven izmetom, a Gilgameš probio nožem. Još jedna božanska prepreka bila je savladana. Boginja Ištar bila je van sebe. Popela se na bedeme Uruka i stala proklinjati Gilgameša, na što je Enkidu bacio bikov ud na nju i zapretio da će joj se desiti isto ako ponovo bude pretila Gilgamešu. Tim događajima zapečatili su svoj status i reputaciju junaka u gradu. Među meštanima se govorilo:

„Ko je lep među muževima?
Ko je divan među ratnicima?“
Gilgameš je lep među muževima!
Gilgameš je divan među ratnicima!

7. ploča

Enkidu ponovo sanja znakovite snove, ali ovog puta izgleda da ne nose srećnu vest. Srce mu se ispuni lošim predosećajem i psuje lovca koji ga je prvi video i Šamat koja ga je dovela u grad. Bog Šamaš čuo je sve te psovke, okrenuo se prema njemu i pokušao da ga ubedi da Šamat pozitivno utiče na njega. Obukla ga je u raskošno odelo i dovela ga u raskoš, a zahvaljujući njoj sada je Gilgamešov prijatelj. Enkidu se na te reči malo smiri, ali i dalje su ga mučili uznemirujući snovi.

Ujutro ih ispriča Gilgamešu. Ovog puta sanjao je oluju i drhtanje zemlje, a on je bio sam u noći. Orao ga je zgrabio svojim kandžama i zatim bacio u provaliju. Ulaskom u provaliju, zapravo je dospeo do boga podzemlja, Irkala, pred kojim su njegovi pomoćnici i ostali bogovi podzemlja čitali neka imena među kojima je bilo i Enkiduovo.
Gilgameš shvata da je to proročanstvo Enkiduove smrti i opazi da je ovaj u groznici. Enkidu leži u krevetu, sve više gubeći prisebnost i upadne u agoniju. Gilgameš, s druge strane, doživljava ličnu dramu dok proživljava odlazak svog najboljeg druga. On očajava zbog neizbežnosti tih dešavanja.

Nakon 12 dana mučenja Enkidu je umro, duboko žaleći što nije časno izgubio život u nekoj bitci.

8. ploča

Pod utiscima Enkiduove smrti, Gilgameš se priseća svih njihovih zajedničkih avantura; slavu u gradu, bitku s Humbabom, lutanje po kedrovoj šumi, borbu s bikom itd. Sve ove avanture više se nikad neće ponoviti i Enkidu sada nepomično leži pored njega.

„Enkidu, prijatelju mojih mladih godina!
Tu leži sada panter stepe koji je sve učinio
da se uspnemo na Breg bogova,
da oborimo i ubijemo nebeskog bika,
da savladao Humbabu,
koji je stanovao u Kedrovoj šumi.
Kakav te je to duboki san sada uhvatio?
Tako si mračan i ne čuješ me više!“

Nakon šest dana žalosti, Gilgameš odluči da napusti Uruk i krene u pustinju, gde susreće lovca. Lovac je opazio vidno narušen izgled Gilgameša, a on mu objašnjava šta ga muči.

„Enkidu, moj prijatelj,
postao je kao blato zemlje!
Zar neću i ja morati da se smirim kao on
i da ne ustanem doveka?““

9. ploča

Gilgameša snažno preplavljuju misli o prolasku života i počne i sam da oseća strah od smrti. Ne može da se pomiri s tim da je sve uzaludno i da će jednog dana nestati. Odluči posetiti Utnapištima koji je pronašao večni život.

„Zar neću i ja, i ja kao Enkidu umreti?
Duša mi je razrivena bolom.
Uplašio sam se smrti i zato jurim preko stepe.
Odlazim moćnom Utnapištimu,
koji je našao večni život,
žurim da stignem k njemu.
Kada noću sam u stepi spazim lava,
postajem plašljiv.
Podižem glavu i usrdno se molim Sinu, mesecu.
I Nin-Urumi, gospodarici Tvrđave života,
sjajnoj među bogovima, upućene su moje molitve:
Sačuvajte mi život!“

Na putu prema njemu opazi dve planine na kraju sveta na čije se vrhove naslanja nebeski svod, a u dnu se ulazi u podzemlje. Na sunčanim vratima pod svodom stražare gorostasi koji su pola škorpije-pola ljudi. Jedan od njih odmah je prepoznao da je Gilgameš vladar božanskog porekla i pita ga koji je razlog za ovakav hrabar preduhvat da dođe do ivice sveta. Gilgameš mu odgovori da ga progone misli o smrti i pretvorbi njegovog prijatelja u običan prah, pa je namerio naći Utnapištima da mu ispriča tajne o životu i smrti.

Straža ga upozori da treba 12 dvostrukih sati da putuje kroz gustu tamu i da mora preći vode smrti koje nije uspeo nitko, jer nasuprot njima obitava Utnapištim. Gilgameš se odvaži suočiti sa svim izazovima jer zaključuje da mu život bez tih željenih spoznaja nema smisla pa krene na putovnje kroz mrak.

Nakon tih 12 dvostrukih sati konačno ugleda svetlost, ali i šumu bogova. Zazove boga Šamaša da mu nastavi pomagati i da mu pošalje prevoznika (lađara) preko voda smrti. Bog ga pošalje da poseti Siduri, čuvaricu drveta života i krčmarica u u bašti bogova.

10. ploča

Čim je ušao u baštu bogova, ugledao je presto boginje Sabitu iznad morske obale. Ona čuva kapije bašte i opasana je pojasom i plaštevima. Budući da je Gilgameš izgledao oronulo i kao nekakav umoran putnik, to je začudilo boginju i ona odluči zatvoriti kapije pred njim. Gilgameš joj odmah zapreti da će razbiti sve kvake i raseći kapije pa ga boginja ipak pita zašto je u takvom stanju. Gilgameš joj ispriča celu svoju tragediju i razne događaje i hrabre avanture s Enkiduom. Opisuje joj i svoju duševnu bol i kako gonjen strahom od smrti luta po pustinjama. Boginja mu odgovori:

„Gilgamešu, kuda žuriš?
Život koji tražiš nećeš naći.“ 

Objasni mu da neće moći da nadvlada odluku bogova koji su samo sebi odredili da budu besmrtni i zato što ne može da pobegne od svoje ljudske smrtne sudbine, treba da uživa maksimalno u životu, zabavlja se, lepo provodi, gosti i druži s drugima.

„Kad su bogovi stvorili ljude,
smrt su odredili za njih,
a život zadržali za sebe.“

Gilgameš i dalje nije bio zadovoljan takvim odgovorom pa ju zamoli da ga odvede Utnapištimu. Ona ga uputi prema njegovom prevozniku, Ur-Šanabiju, ali ga i upozori da jedino bog Šamaš može da pređe preko mora smrti. Gilgameš izađe iz bašte bogova i kraj ušća potoka ugleda lađu, počne zazivati lađara, ali nitko mu ne odgovori. Od silnog besa sekirom uništi sanduke koji su se nalazili pored. Zatim krene u šumu gde napokon ugleda Ur-Šanabija. Nakon što i njemu ispriča celu svoju istoriju, pita ga za prevoz. Ur-Šanabi mu kaže da mora da ode u šumu i nacepa 120 komada drva, budući da je sanduke malopre uništio, a Gilgameš uradi kako mi je rekao.

Nakon toga krenu preko voda smrti u čamcu natovarenom balvanima i Ur-Šanabi naredi Gilgamešu da svaki od tih balvana zabije u morsko dno, ali ne sme da dodirne vodu inače će umreti. Gilgameš mukotrpno krene da zabija balvane. U daljini ugleda Utnapištima i primeti da si veoma međusobno liče.

Kad se konačno izvukao iz čamca i prošao celo more smrti, sreće se licem u lice s Utnapištimom, koji ga takođe odmah pita zašto su mu obrazi upali i zašto ostavlja utisak umornog putnika. Gilgameš i njemu ispriča, kao i svima do sad, od reči do reči kako su se zbile dogodovštine s Enkiduom, koliko pati i kako nema mira dok ne spozna pitanja života i smrti.

Utnapištim mu je dao sličan odgovor kao i prethodna boginja; bogovi su bogovi, ljudi su ljudi. On je čovek jer ga je ljudska majka rodila i mora da prihvati teret toga.

„Ne liči li jedno drugom
novorođeno dete i smrt?
Zar nisu oboje obeleženi znacima smrti?

Čim se bilo koji čovek rodi, vrhovna boginja sudbine, odbroji mu dane života.

11. ploča

Gilgameš se ponovo protivi utvrđenim pretpostavkama i izvodi paralelu između njih dvojice, posebno zato šta su porodično povezani, pa se pita po čemu se zapravo razlikuju. Zašto Utnapištim ima privilegiju večnog života?
Utnapištim odluči da mu ispriča svoju životnu priču i objasni kojim je zaslugama on stekao besmrtnost. U mladosti, prišao mu je vrhovni bog Ea i sugerisao da sagradi lađu, ostavi svoj dom, ali da ponese sa sobom seme života i da svaku vrstu životinje ponese sa sobom. Zatim ga je Utnapištim pitao šta da napravi s ljudima. Ea mu je rekao da on odlazi iz zemlje Enlila, boga koji mu je okrenuo leđa, a oni koji će ostati uz Ea, biće nagrađeni raznim bogatstvima.

Utnapištim je u zadanom roku sagradio lađu, sakupio sve životinje, preduzeo sve potrebne mere i otisnuo se na put čamcem. Odmah je počela ogromna oluja, magla i tama. Bogovi su se sukobili i koristili sve moguće nadnaravne sile, a sva se plodna zemlja pretvorila u mulj. Posle sedam dana uništavanja konačno se vreme smirilo, ali kad je Utnapištim pogledao oko sebe, video je da je sav ljudski rod nestao u mulju, a da je cela zemlja pustinja. To ga ražalosti i on počne da očajnički plače. S druge strane je ugledao ostrvo s planinom kome se nije moglo prići.

Sedam dana je pokušavao nekako doći do kopna, ali onda odluči prineti žrtvu bogovima paleći drveće i mirtu. Bogovi se okupe na te mirise i boginja Ištar za celu ovu katastrofu okrivljuje Enlila. Enlil na to besno reaguje, ali ubrzo se umešaju i drugi bogovi, pogotovo Ea koji izvede Utnapištima i njegovu ženu iz čamca, blagoslovi ih i podstakne da nastave da žive u miru i harmoniji i da budu njima slični.

Utnapištim završi svoju priču naglašavanjem da Gilgameš nije dovoljno pretrpeo da bi se pridružio bogovima, a za to bi mu bilo potrebno da ne spava šest dana i šest noći. Gilgameš to nije uspeo da ispuni, odmah ga je savladao san i nakon što se probudio Utnapištim je naredio Ur-Šanabiju da ga odvede Gilgameša nazad u Uruk i da preko njegovih voda nikada više ne prevozi smrtnike.

Pre nego krene, Utnapištimova žena sugeriše svom mužu da mu otkrije tajnu magičnu travu koja se skriva na dnu vode, a koje pomlađuje i uklanja godine. Gilgameš odmah krene u potragu za magičnom travom, misleći da će da ga podeli svojim starim savetnicima koji su mu dosad pomagali svojim dragocenim savetima.

„Ovo je trava koja obećava život.
Sada će biti ispunjena žarka težnja čovekova,
biće mu sačuvana mladost u punoj snazi.“

Na putu prema Uruku zastali su kraj hladne lokve da se umiju i osveže, ali tokom kupanja prišla je zmija i ukrala magičnu travu.

Dok plače, Gilgameš se pomiri sa činjenicom da su sva njegova nastojanja i traženja bila uzaludna, odnosno da ne može da pobegne od smrti i da mu nije suđeno da živi život drugačije. Posle dolaska u Uruk, pokazuje Ur-Šanabiju zidove i odluči da se ponovo fokusira na izgradnju hramova.

12. ploča

Uruk cvate, građevine se dižu jedna za drugom. Gilgameš je i dalje poštovan i moćan vladar, ali je njegovo srce tužno, a svi pokušaji spoznavanja večnog života uzaludni. Tako opet odluči da sazna tajnu smrti i spusti se u kraljevstvo podzemlja. Savetuje se sa svojim sveštenicima koji mu daju određena uputstva i uslove  pod kojima može da se spusti u podzemni svet.

Ali se Gilgameš nije pridržavao nijednog nahođenja i kad se spustio u podzemlje, video je svog prijatelja Enkidua. Enkidua je brzo preuzeo užas i počeo je da nestaje. U zadnjem času dok je Gilgameš video još samo njegovu senku, pita ga konačno da mu priča o podzemlju, a Enkidu mu kaže:

„Ja ti to ne mogu reći, prijatelju,
ja ti to ne mogu reći.
Ako bih ti otkrio zakon zemlje koju sam video,
ti bi seo i zaplakao

GIlgameš ga ipak nagovara da mu kaže, a kad mu Enkidu otkrije spoznaju da svi postaju prah, Gilgameš sedne i plače. Senka je konačno potpuno nestala, Gilgameš se vraća na zidine Uruka i tamo umire u svojoj sjajnoj palači.

Analiza likova

Likovi: Gilgameš, Enkidu

Gilgameš – ambiciozan, moćan vladar Uruka, despot koji ignoriše što muči njegov narod i prisvaja bilo koju ženu.

„S divljenjem i strahom
gledaju građani njegov lik,
po lepoti i snazi
nikada mu nisu videli ravnog.

Utučen je zbog smrti najboljeg prijatelja i frustriran ljudskom prolaznošću, pa se zaputio do Utnapištima da sazna tajne o večnom životu i pokuša da izbegne smrt

„Gorko oplakuje Gilgameš Enkidua,
svoga prijatelja,
i juri preko polja:
Zar neću i ja, i ja kao Enkidu umreti?
Duša mi je razrivena bolom.
Uplašio sam se smrti
i zato jurim preko stepe.“

Konačno pomiren sa smrću, fokusira se na graditeljska dostignuća jer je to onaj deo njega koji će biti večan – čovek je smrtan, ali čovečanstvo je večno.

Enkidu – Gilgamešov najbolji prijatelj, snažan i od bogova pušten u divljinu da pase travu sa gazelama i ostalim životinjama sve dok mu Gilgameš ne pošalje ženu koja ga seksualno privuče i time životinje prestaju da doživljavaju i prihvataju ga kao da je on njihov.

„Sada on stoji sam u stepi,
dlakav po celom telu.
Kao u žene talasa mu se duga kosa,
pruža se kao pšenica.
Ništa ne zna o zemlji ni o ljudima.
Krznima je odeven kao Sumukan,
bog njiva i stada.

Bogovi su ga stvorili u nameri da Gilgameš napokon sretne osobu koja će mu moći parirati snagom i silinom.

„Neki je čovek došao izdaleka,
sa planine, čini se kao da je potomak Anua.
Silna je njegova snaga, neprestano luta po stepi.
Zajedno sa životinjama stoji na našem pojilu.
Strašan je njegov lik

Pošten i hrabar, uvek je uz Gilgameša tokom njihovih avantura i borbi protiv božanskih prepreka kao što je nebeski bik, na kraju umre od groznice koja je božanska osveta.

„Prijatelju moj,
onaj koga u borbi ubiju mrtav je.
A ja sam u borbi ubijen

Utnapištim – Gilgamešov pradeda, sumerska verzija hrišćanskog Noe, zahvaljujući poslušnosti prema bogovima dobiva večni život jer je spaseo narod od opšte potpoljenosti smeštajući sve ljude i vrste životinja na arku i na vreme se spaseo.

„Utnapištime, ti mi objavi život!
Ti si ga stekao“

„Shvatio sam i rekao bogu Ei, svome gospodaru:
Učiniću, gospodaru, kako zapovedaš,
sa strahopoštovanjem ću slediti tvoje zapovedi.““

Neumoljiv i strog oko božanskih principa, na nagovor svoje žene, otkriva Gilgamešu tajnu večne mladosti koju sadržava magično bilje na dnu mora, a koje Gilgamešu na putu prema Uruku ukrade zmija (poveznica sa zmijom koja je zavela Evu u Rajskom vrtu).

„Čoveku nije određen večni život.
Smrt je strašna,
svakom životu ona postavlja cilj.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *