Analiza dela

Koreni je roman Dobrice Ćosića, objavljen 1954. godine. Spada u društveno-istorijski roman te nam verno prikazuje događaje u porodici Katić, kao i ekonomske i političke prilike Srbije s kraja 19. veka.

Roman je podeljen na četiri nenaslovljene glave, a njima prethodi te ih sledi hroničarsko izlaganje sluge porodice Katić, Nikole. Pripovedno izlaganje romana je kratko pa je zato izbegnuto hronološko navođenje događaja radnje. Priča je izgrađena na principu asocijacija koje su prekinule pripovedno vreme retrospektivnim epizodama zadirući sve dublje u prošlost.

Koreni su tematski slojevito delo, a u mnoštvu tema i motiva posebno se ističu problem identifikacije ličnosti, raslojavanje srpskog sela, problem preranog prekida porodičnih stabala, psihologija suvišnog čoveka itd.

19. vek je u povesti Srbije označen prvo osvetom pobunjenika nad Osmanlijama, a na koncu tiranijom vlastite državne vlasti nad seljaštvom koje je nezadovoljno. Autor je u ovom delu prikazao kako sve generacije tokom razvoja sopstvenog života plaćaju ogroman dug zbog onoga što su nasledili od svojih predaka.

Ova porodična istorija prikazana je da bi se ustvari prikazao život svih porodica Srbije 19. veka. Roman je započeo hroničarskim zapisom, odnosno prologom Nikole, sluge Aćima Katića.

Ćosić je korištenjem pripadnika jedne porodice pokušao da prikaže različite tipove ljudi, odnosno generacije. Prvu generaciju predstavlja Luka Došljak sa svojom suprugom Katom, Katin prvi muž te roditelji Steve Čađevića i starca Nikole. Predstavnici sledeće generacije su Aćim Katić, Steva Čađević, starac Nikola i profesor Andra, dok su predstavnici poslednje generacije sinovi Aćima Katića, Đorđe i Vukašin, Vukašinova supruga i njihov sluga Dačić.

Književni elementi

Književni rod: epika

Književna vrsta: roman

Vreme radnje: pred kraj 19. veka

Mesto radnje: Srbija (Beograd, Prerovo)

Tema dela: istorija jedne porodice i prikaz njenog očiglednog propadanja

Ideja dela: svi imamo prošlost koji smo nasledili od predaka i koja na neki način određuje našu sudbinu ili barem dio nje

Prepričano delo

Aćim Katić jedne je zime, na obali reke Morave, pronašao smrznutog Nikolu. Aćim je bio bogat čovek, a bio je i radikalski prvak iz Prerova.

Otada je Nikola ostao u kući Aćima Katića. Bio mu je odani sluga te je slepo izvršavao volju svog spasioca. Živeo je povučenim životom i izlazio je samo noću. Znalo je da se desi da je danima odsutan, a prema drugovima je bio tajanstven i zatvoren. Zbog toga što je vodio takav život, o njemu i njegovom poreklu kolale su svakakve priče.

Nakon što je Nikola izneo svoju priču u uvodu, počela je glava romana. Aćimov sin Đorđe bio je trgovac. On i sluga Tola Dačić vraćaju se u Prerovo nakon što su tri nedelje trgovali po Srbiji. Đorđe je kupio crvene naušnice svojoj supruzi Simki, a Tola šećer, da bi slatkom rakijom mogao proslaviti rođenje svog četvrtog deteta.

Đorđe se podsmehuje Tolinom veselju oko rođenja deteta jer će i ono kao i Tola biti sluga. No, Đorđe je ljubomoran jer je već petnaest godina u braku sa Simkom i još nemaju dece. Đorđe je celi svoj život naporno radio da bi stekao bogatstvo, a sada živi u strahu da ne bi ostao bez njega. Ne oseća prema nikome ništa, niti prema supruzi, niti prema ocu i bratu. Oni su za njega smetnja i teret, a kako vreme prolazi on oseća prema njima sve veću netrpeljivost.

Stigao je Badnji dan. Tada se kući vratio i mlađi Aćimov sin Vukašin. Prošle su već tri godine otkako je došao iz Pariza gde je studirao i diplomirao pravo. Tek je sada prvi puta odlučio da dođe u selo.

Aćim i Simka su bili veoma radosni zbog Vukašinovog povratka. Simka je bila uverena da će se Đorđe sada smiriti i da će biti manje besan na ceo svet. Vukašin je od sinova imao prednost kod oca, Aćim nikada nije skrivao da njega više voli. Smatrao je da će Vukašin da ga nasledi u politici jer je ipak bio bolje školovan. Očekivao je od njega da postane najbolji političar u celoj Srbiji.

S druge strane za Đorđa je imao drugi plan. Trebao je da stekne što više bogatstva. Uz to, Aćim je Đorđa oženio za Simku kako bi izrodili mnogo naslednika.

No, Vukašin je stigao kući kako bi oca obavestio da se ženi, i to ćerkom Aćimovog najvećeg političkog protivnika – liberala Tošića. Ova vest mnogo je Aćima pogodila pa se on Vukašina odriče. Vukašin je bio spreman na očevo nerazumevanje, ali isto tako nadao se da će Aćim prevladati politčko rivalstvo. Ipak, odlučio je da uzme svoj deo imanja u novcu i da zauvek raskine sve veze s porodicom.

Simka je bila protiv plana da se Vukašinu isplati novac, dok je Đorđa pogodila činjenica da će netko drugi pokupiti novac za kojeg je on vredno radio. Svoj bes odlučio je da iskali na Simki tako što ju je istukao.

Sledećeg je dana Đorđe je isplatio brata, isplatio mu je trista dukata.

Druga glava romana prati sudbinu Aćima i Đorđa Katića. Jedne je noći Đorđe napustio selo te je besciljno lutajući otišao u Palanku. Tamo se odmah zaputio u krčmu kako bi sve brige utopio u alkoholu. Sedio je tako pijan u krčmi i prisetio se razloga svoga odlaska.

Ocu je doneo letak koje su štampali Aćimovi protivnici, a letkom se narod obaveštava o venčanju Vukašina i Tošićeve ćerke. Nakon toga stiglo je Vukašinovo pismo. U pismu ih pozdravlja i traži još sto dukata. Đorđe je otišao tada u njivu gde mu je došla vizija zapuštene zemlje bez ijednog Katića. U viziji je on kriv za sve jer ne može da ima decu.

Nakon toga, prisetio se svoje mladosti i svog prvog seksualnog iskustva koje je doživeo sa strinom Višnjom te majčinih reči koja mu je rekla da se od toga umire, a ako se ne umire, onda kasnije neće moći imati decu.

Kada je došao u Palanku rekao je Simki i njenoj majci da napuste kuću. U Prerovu se tada događao društveni preokret. Samovoljna vlast je htela da smeni predsednika, a radikali su stali za odbranu slobode i prava. Na čelu pobune bio je Aćim Katić. Prisetio se prošlih vremena kada se na istom mestu dogodila pobuna protiv Turaka.

Vojska je bila sve bliže selu, a Aćim je sa seljacima stajao za obranu. Sećanje ga je odvelo u malo dalju prošlost, u život njegovog oca Luke Došljaka. Njegovog oca su pronašli kao malog pored reke Morave i dali su mu ime Luka. Naime, toga je dana bio praznik svetoga Luke. Kasnije je pak dobio ime Došljak zbog nepoznatog porekla. Luka je bio drugi muž Aćimove majke Kate po kojoj je porodica i dobila ime.

Vojska je stigla i Aćim je izašao u obranu. Došlo je do borbe, a zbog politike je potkelo mnogo krvi. Buna je ugušena, a Aćim je odveden u zatvor. U Palanku je došao Vukašin s pismom predsednika vlade, tražeći da Aćima puste. No, Aćim je ostao dosledan sebi. Nije htio napustiti zatvor bez svojih drugova.

U četvrtoj glavi romana oslikana je sudbina porodice Katić. Nakon što je Simka oterana od kuće, vratila se ipak u dom Katićevih. Đorđe je u Beogradu, a Aćim celo to vreme ne izlazi iz kreveta otkako je pušten iz zatvora. Simka je odlučila da ostane kao gospodarica u kući pošto je iskusila neimaštinu. Znala je da je to moguće jedino ako rodi naslednika. Tako je odlučila da učini sve kako bi ostala trudna, lečila se u Manastiru, u Beogradu, trošila je lekove… Majka joj je govorila da mora pronaći muškarca s kojim će imati dete. Ispočetka nije htela ni da uzme u obzir tu opciju, no s vremenom je uvidela da je to jedini način.

Odmah se setila sluge Tola jer njegova je žena rađala samo sinove. Morala je smisliti susret s njime. Za to vreme, Đorđe u Beogradu nije izlazio iz krčme. Trošio je novac, pio je i vodio je ljubav sa ženama. Očekivao je da će mu jedna od žena roditi sina. Uskoro mu je postalo jasno da je problem u njemu.

Đorđe se tako vratio kući, a u mislima mu je bio naslednik. Pala mu je na pamet ideja da Simka to učini s nekim drugim, odnosno s Tolom. Jedne je noći došao pijan i nagovorio je Simku da to učini. Ona je to i uradila te je ubrzo otkrila da je trudna. Đorđe je bio srećan, ali posle su ga razapinjale sumnje i molio je Simku da joj prizna čije je dete. Svako mu je padao na pamet.

I Aćim je razmišljao o nasledniku. Bio je pod istim dilemama kao Đorđe. Uskoro je Simka rodila, a dete su nazvali Adam. Tola je bio oduševljen time i prisećao se noći kada je njegov sin bio začet.

U četvrtoj glavi radnja započinje u zatvoru gde se nalaze Aćim i Đorđe. Radikali su izveli atentat na kralja Milana. Aćim se nije predao niti u zatvoru. Ostao je odan svojim idealima. Sanjari o unucima, razmišlja u Vukašinovoj deci, sinu i ćerki koji odrastaju u Beogradu u Tošićevoj kući.

Izvan zatvora, u Prerovu i u ostalim selima vladala je epidemija. Zatvorenici su se odricali svoje stranke kako bi izašli i bili sa svojim najmilijima. I Đorđe se odrekao i politike i oca. Otišao je kući kako bi video Simku i Adama. Jedino je Aćim ostao u zatvoru.

Kod kuće, Simka je bila na samrti i tada ju je preklinjao da mu kaže istinu o Adamu. Simka mu poslednjim snagama govori da je sin njegov.

Aćim je pušten iz zatvora jer je Pašić u ime stranke izdao proglas u kojem osuđuje atentat. Aćima je to potreslo i to je bio slom njegovih ideala. Otišao je kući kako bi bio uz unuka te tada prema njemu prvi puta pokazuje nežnost.

U završenom epilogo romana Nikola je poželeo da napusti Prerovo. Simka je umrla i nema razloga da ostane. Sve zapise je ostavio Adamu Katiću kako bi saznao istinu o svom poreklu.

Analiza likova

Likovi: Aćim Katić, Đorđe Katić, Simka

Aćim Katić – glavni je i ključni lik u romanu. Pisac je u svom romanu prikazao unutrašnjost lika čestim monolozima. Zadire u svest lika te nam prikazuje kako se on menja i razvija zajedno s pričom. Oko njega se vrte svi sukobi, kako u porodici tako i u društvu. Njegov um je zaveden te on čvrsto veruje u begovsku svemoć i neuništivost. On je predstavnik radikala i čini sve kako bi ostvario svoj cilj. Odlučan je i često se oslanja na prošlost odakle poteče i njegova snaga. Kroz život doživet će brojne poraze, kako u političkom, tako i u porodičnom životu, a one će ga jako pogoditi jer se tiču njegovog samopouzdanja, moći dostojanstva. Iako mu se kroz život nižu razočaranja, svetli trenutak je onaj kada mu se se rodi unuk Adam koji je od tada njegov novi smisao života.

Đorđe Katić – sin je Aćima Katića. Od njegovog rođenja Aćim ga nije prihvatao jer se izgledom mnogo razlikovao od svih ostalih Katića. Okolina ga je videla kao sposobnog čoveka, bogataša spremnog na sve kako bi stekao svoje bogatstvo, no unutar sebe on je nemoćan, oseća nezadovoljstvo svojim životom i samim sobom. Razlog tome, prvenstveno je to što ne može da nastavi porodičnu lozu. To ga ispunjava gnjevom jer ne može da učvrsti porodični i društveni položaj. Tako da je on u sebi razočaran sobom i životom, slab je i sve mrzi, pogotovo one koji uživaju u njegovoj nevolji. Celi život žarko želi da dobije sina pa kada shvaća da mu to neće uspeti, govori svojoj ženi Simki da ga prevari. Kada dobije sina to nije kraj njegovih patnji, tada ga razdire sumnja u očinstvo. Boji se da u epidemiji ne ostane bez sina i veruje Simkinim poslednjim rečima da je Adam njegov sin.

Simka – upečatljiv lik srpske književnosti uopšte. Kod Katićevih je stigla iz siromašne porodice nadničara, ali brzo se prilagodila ulozi gazdarice. Aćim ju je namenio za svog starijeg sina Đorđa. Bila je lepa, zdrava i snažna. Aćim je verovao da će biti idealna rodilja. No, nije mogla roditi zbog Đorđa. Kako bi očuvala svoj položaj gospodarice bila je spremna na sve da ostane gospodarica. Za dobrobit sebe i porodice Katić, prevarila je muža kako bi dobila dete. Dosledna sebi, ne želi priznati niti na samrti svome mužu kako dete nije njegovo.

Beleške o piscu

Dobrica Ćosić savremeni je srpski književnik. Rodio se u Drenovi kod Trstenika 29. decembra 1921. godine. Pohađao je Poljoprivrednu školu. Za vreme Drugog svetskog rata učestvovao je u Narodnooslobodilačkoj borbi. Uz to, bio je i komesar Rasinskog partizanskog odreda.

Posle rata, bavio se kratko političkim radom. Posvetio se nakon toga književnosti. Njegov prvi roman zove se „Daleko je sunce“, a izašao je 1951. godine. On je vezan za temu Narodnooslobodilačke borbe. Oslikao je krizu u ratnom dobu.

1954. godine izašao mu je drugi roman, „Koreni“, u kojem je opisao srpsku stvarnost 19. veka. Prikazao je život jedne patrijarhalne porodice, ali i raskol u narodu.

1966. godine napisao je antiroman „Bajka“. Epskim temama vratio se u romanu „Vreme smrti„. Njime je nastavio priču o porodici Katić koju je započeo u romanu „Koreni“. Neki od likova iz romana „Koreni“ i „Vreme smrti“, nastavili su svoj život u trodelnom romanu „Vreme zla“. U romanu „Vreme vlasti“ opisao je istoriju započetu u romanu „Koreni“.

Umro je u Beogradu 18. maja 2014. godine.

Njegova najpoznatija dela su: „Koreni“, „Deobe“, „Bajka“, „Vreme smrti“, „Vreme zla“, „Verenik“, „Grešnik“, „Vreme vlasti“…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *