Tragedija Romeo i Julija jedna je od najpoznatijih ljubavnih tragedija ikada. Ovo delo je prva tragedija slavnog engleskog pisca Vilijama Šekspira, a napisana je 1593. godine. Tragedija je nastala u prvom razdoblju Šekspirova stvaralaštva, a inspirirana je opće poznatom legendom o ljubavnicima iz Verone čiji su životi zbog ljubavi završili tragično.

Priču nesretnih ljubavnika iz Verone već je koristilo nekoliki književnika pre Šekspira. Tako je i Dante Aligijeri u svojoj Božanstvenoj komediji pomenuo tragediju porodica Kapuleti i Monteki. Isto se spominje i u delu Povest Verone, tiskanom oko 1595. godine.

Šekspirovo delo Romeo i Julija govori o dvoje mladih koji se zaljubljuju jedno u drugo, unatoč činjenici da su poreklom iz dve suparničke porodice među kojima vladaju rivalstvo i mržnja. Ljubav tog mladog para na prvu se čini nemogućom, ali oni se ipak uspevaju tajno venčati. Usled konfklita među ove dve porodice, Romeo ubije Julijinog bratića i biva prisiljen pobeći iz zemlje, ali ne želeći da ostavi Juliju, on se ostane skrivati.

Julijini roditelji želeli su da je udaju za uglednog plemića, ali ona je radije bila spremna umreti nego pogaziti svoj brak i ljubav s Romeom. U pomoć joj priskače sveštenik koji ih je venčao. Juliji daje napitak koji će je samo uspavati na neko vreme kako bi njeni mislili da je mrtva, a nakon toga će biti slobodna. Iako je sveštenik Romeu poslao poruku da je Julija ustvari živa, poruka nije stigla do njega.

Nakon što je Romeo čuo da je Julija mrtva, došao je u njenu grobnicu i oduzeo sebi život tako što je ispio otrov. U tom se momentu Julija probudila i pokušala ispiti zadnje kapi otrova s Romeovih usana kako bi i sama umrla. Nakon što je shvatila da to nije dovoljno, uzela je bodež i oduzela sebi život.

Vrsta dela: drama (tragedija)

Vreme radnje: 16. vek

Mesto radnje: Verona i Mantova

Tema dela: zabranjena ljubav između dvoje mladih ljubavnika

Ideja dela: ništa ne može da stane na kraj čistoj ljubavi, pogotovo ne osveta i bezrazložna mržnja

Kratak sadržaj prepričano

Radnja dela Romeo i Julija događa se u malom italijanskom gradu Veroni, između dve moćne i ugledne porodice Kapuleti i Monteki, između kojih se žestoko neprijateljstvo prenosilo sa generacije na generaciju. Radnja počinje tople julske noći kada gradom šetaju Samson i Grgur, Kapuletijeve sluge u potrazi za kavgom.

Najbolja prilika im se ukazuje u trenutku kada sretnu sluge iz druge, suparničke porodice Monteki. Ubrzo dolazi do tuče i borbe mačevima, koja sa vremenom postaje sve veća i u koju se kasnije uključuju i glave sukobljenih porodica iz Verone. Borbu je na kraju prekinuo dolazak kneza Skale tako što ih je upozorio da će ih kazniti ako se neredi budu ponovili.

Tata i mama Monteki srećni su što u tuči nije učestvovao njihov sin Romeo, ali uprkos tome Romeovo ponašanje je u poslednje vreme čudno. Primećen je kako noću luta šumom, izbegava društvo i preko dana se zatvara u svoju sobu. Zabrinuti roditelji pokušavaju da saznaju pravu istinu od Romeovog rođaka Benvolija.

Benvolio nije samo rođak nego i Romeov najbolji prijatelj. Uskoro dolazi do istine i pravog razloga čudnog Romeovog ponašanja, kada se otkriva da je Romeo nesrećno zaljubljen, jer lepa Rozalina ne mari za njega. Kako bi ga opet razveselio, Benvolio predlaže da uveče odu tajno na bal Kapuletijevih, uveravajući ga da će tamo pronaći lek za svoju bolest. Iako mu je predlog bio čudan, Romeo prihvata taj predlog.

U međuvremenu se u porodici Kapuleti događa puno toga i uzbuđenje raste svakog trenutka. Ne zaokuplja im samo bal misli, nego i dolazak grofa Parisa, koji je došao zaprositi Kapuletijevu kćerku Juliju. Iako stari Kapuleti smatra da je Julija još uvek premlada za udaju, ne sakriva kako mu je drago što se mladi grof zanima za njegovu kćerku. Julija je devojka od trinaest godina i neiskusna u ljubavi, ali daje obećanje ocu kako će nastojati da se svidi Parisu kada ga bude upoznala na plesu.

Ali te iste noći Julija sreće Romea i gotovo odmah Paris i Rozalinda bivaju zaboravljeni. Međutim, poseban trenutak između dvoje zaljubljenih ne traje dugo, jer Tebaldo, nećak gospođe Kapuleti prepoznaje maskiranog Romea sa kojim želi odmah da se obračuna. Iako je stari Kapuleti uspeo da ga smiri, nije uspeo da ugasi želju za osvetom. Ubrzo nakon bala i ovog nemilog događaja, Romeo dolazi ispod Julijinog prozora i u tom prekrasnom trenutku njih dvoje se zavetuju na večnu ljubav i odlučuju da se venčaju.

Monah Lavrentije koji je pristao da ih venča, zabrinut je zbog ljubavi koja se tako naglo dogodila. Uprkos svoj zabrinutosti koju oseća zbog ljubavi dvoje mladih ljudi, nada se da će ovo venčanje dovesti do završetka sukoba između dve porodice, što već dugo traje. Nažalost, sudbina se pobrinula da ne ide sve tako lako i Romeo koji se tek venčao sa Julijom, nailazi na svoje prijatelje Merkuzija i Benvolija kako se svađaju sa Tebaldom, koji je došao da se osveti.

Tebaldo izaziva Romea na dvoboj, ali Romeo to ne prihvata. On priznaje da Kapuletijeve voli podjednako kao i svoju porodicu. Pomenuto priznanje je naišlo na šok kod svih prisutnih. Merkuzio prihvata Tebaldov izazov i Tebaldo ga probada. Zbog osećaja krivice, jer je prijatelj poginuo zbog njega, ali i besa, Romeo napada Tebalda, a u borbi na život i smrt pobeđuje upravo Romeo, zbog čega mora u prognanstvo. Julija ne može da dočeka prvu bračnu noć, kada napokon dolazi dadilja sa užasnim vestima da je Tebaldo mrtav, a da je knez proterao Romea iz grada. Slomljenoj Juliji dadilja priznaje da se Romeo sakrio kod monaha Lavrentija.

Stari Kapuleti ne može da veruje da je Tebaldo mrtav, a još je više uzrujan zbog patnje njegove kćerke Julije. Zbog toga odlučuje da požuri njeno venčanje sa grofom Parisom. Julija odbija da se uda za grofa, što ljuti starog Kapuletija. Kako nije naišla na razumevanje i pomoć od nikoga, Julija odlazi kod monaha Lavrentija i smišlja poguban plan.

Ona treba da popije napitak koji će na 42 sata zaustaviti njeno disanje, zbog čega će svi pomisliti da je mrtva. U međuvremenu će monah Lavrentije poslati glasnika po Romea, koji se sada već nalazi u Mantovi, nakon čega će se Romeo i Lavrentije sakriti u grobnicu i pričekati dok se Julija ne probudi. Romeo će je tada odvesti sa sobom, a nakon što monah Lavrentije objavi da su venčani, moći će da se vrate u Veronu. Julija napokon ispija napitak.

Sledeće jutro kada je dadilja došla da pripremi mladu za venčanje, šokirala se kada je shvatila da Julija ne diše i u celoj kući Kapuletijevih zavlada tuga. Monah Lavrentije po planu je poslao poruku Romeu, ali pismonoša ne uspeva da stigne do Mantove. Romeov sluga Baltazar dolazi prvi i javi mu da je Julija mrtva. Izvan sebe zbog šokantne vesti Romeo kupuje otrov i kreće prema Veroni. Tamo zatiče tužnog Parisa sa kojim kreće borba nakon čega je Paris bio ubijen.

Poslednja Parisova želja bila je da ga pokopaju uz Juliju, što mu je Romeo pre nego što je umro i obećao. Kada je primetio Juliju kako leži, Romeo misleći da je zaista mrtva ispija otrov i umire. Monah Lavrentije je požurio prema grobnici, ali stigavši tamo naiđe na Parisa i Romea kako leže mrtvi. Napitak koji je Julija popila je prestao delovati i ona se probudila. Kada je primetila da je Romeo zaista mrtav, odbija otići iz grobnice, uzima nož i ubija se. Tragična smrt na kraju je ujedinila dve porodice i prekinula dugogodišnju mržnju.

Likovi: Romeo, Julija, porodice Monteki i Kapuleti, Paris, Tibaldo, Monah Lavrentije, dadilja…

Analiza likova

Romeo – romantičar i veliki sanjar. Nakon što se zaljubio u Juliju, on je ponovo oživeo i postao druželjubiv. Predan je svojim osećajima i jako mu je stalo da mu je ljubav uzvraćena. Svestan je da je njegova i Julijina ljubav zabranjena, ali je radi nje spreman odreći se svoje porodice i imena.

Kao i Julija, ni Romeo nije znao zbog čega se njihove obitelji toliko mrze, ali znali su da im ta mržnja neće doneti ništa dobro. Na kraju se to pokazalo točnim, jer su oboje podneli žrtvu zbog sukoba njihovih porodica. Romeo i njegova draga bili su nedužne žrtve svojih porodica, a čak ni njihova domišljatost i hrabrost nisu uspeli da ih spase od strašne sudbine.

Julija – četrnaestogodišnjakinja koja se suočava s velikim izazovima i očekivanjima okoline. Ima oca, majku, dadilju i braću koja se prema njoj ponašaju zaštitnički. Iako je okolina doživljava kao mladu ženu, pa Julija čak ima i prosce, ona je dete. Toga je svestan i njen otac koji je odbio prošnju od strane sina jednog uglednika. No, čim se Julija zaljubila u Romea, kao da je naglo sazrela i procvala. Ljudi iz njene okoline počeli su da se prema njoj ponašaju u skladu s tom promenom pa je tako više nisu doživljavali kao devojčicu, nego kao ženu. Kako bi stali na kraj Julijinoj ljubavi prema Romeu, odlučili su je udati za drugoga bez njenog pristanka.

Julija više nije bila dete pa se hrabro suprotstavila toj odluci. Suprotstavljanjem ocu ona želi da pokaže zrelost. Ovakva odvažnost sasvim je netipična za vreme u kom je nastala Šekspirova tragedija, što je još jedna potvrda da je on bio jedan od prvih koji su žene smatrali ravnopravnima s muškarcima.

Kao i većina drugih Šekspirovih junakinja, Julija je hrabra i odvažna. Usudi se govoriti ono što misli, čak i ako se time suprotstavlja ocu, obitelji i društvu. Koliko je hrabra vidi se i po donošenju odluke da popije otrov. Ispijanje pravog otrova na koncu dokaz je ljubavi prema Romeu, ali i toga da je ozbiljno mislila kako se neće pokoriti društvu čija pravila žele da je zauvek zarobe. Njen jedini izlaz bila je smrt koja se čini boljim izborom od udaje i života s osobom koju ne voli. Za razliku od Romea koji se vodi srcem, Julija je jako mudra, pronicljiva i realna.

Monah Lavrentije – dobroćudni monah kum je Julijine i Romeove ljubavi. Jedini je znao šta se dešava među njima. I sam je verovao u ljubav i nije hteo da propadne zbog društvenih normi i besmislene svađe dve porodice. Pristao je da venča Romea i Juliju jer je znao da je to jedini način da budu zajedno. Čak je pristao i na sudelovanje u planu pomoću kojeg će njih dvoje da pobegnu od svojih porodica i žive srećno negde drugo.

Grofovi Montagi i Kapuleti – ponosni su, odani i jako im je stalo do ugleda njihovih porodica. Bave se politikom i uživaju u visokom položaju. Vežu ih višegodišnji sukobi i mržnja.

Dadilja – nije plemićkog porekla i neobrazovana je, ali je privilegirana jer je zamenila Juliji majku. Empatična je, vedrog duha i pričljiva. Takođe je i požrtvovana, hrabra i brižna prema Juliji.

Sluge – surovi su, koristoljubivi i hladnokrvi. Verni su gospodarima.

Aristokratkinje – patrijarhalno su vaspitane i zavise od odluka svojih muževa ili očeva. Kretanje im je ograničeno, a brigu o deci prepuštaju dadiljama. Izrađuju ručne radove, sviraju muzičke instrumente, uče strane jezike, plešu itd.

Mladi aristokrati – uživaju u prednostima koje im donosi njihov položaj. Oni su obrazovani, skloni avanturama i prilično nezavisni.

Beleška o piscu

Vilijam Šekspir bio je poznati glumac, redatelj i dramatičar čija su dela prevedena na više jezika. Mnogi ga smatraju najvećim engleskim piscem koji je ikada živeo. Iza sebe je ostavio remek dela u kojima su mnogi uživali, a koja će ostati kao podsetnik na slavna vremena književnosti generacijama koje dolaze.

Vilijam se rodio u mestu Stratford na Avonu 26. aprila 1564. godine – iste godine kad je umro jedan od najvećih umetnika, Mikelanđelo Buonaroti. Vilijam je rođen u velikoj i imućnoj porodici, kao treće dete i najstariji od braće. Ukupno je bilo osmero dece.

Uprkos tome što ne postoji puno podataka o njegovom privatnom životu, postoji nekoliko informacija na temelju kojih možemo da zaključimo da u detinjstvu nije oskudevao u ničemu. Njegov otac Džon Šekspir bio je bogat trgovac koji je imao toliko novaca da je tražio da se njegovoj porodici dodele grb sokola i koplja.

1571. godine, Džon je izabran za gradonačelnika Stratforda. Vilijamova majka zvala se Meri, a njeno djevojačko prezime bilo je Arden. Vilijam je školu pohađao u rodnom gradu. Čitao je dela Terencija, Plauta, Cicerona i Ovidija.

Pretpostavlja se da kad je njegov otac zapao u finansijske probleme 1582. godine, da je Vilijam napustio školu. O tom se periodu malo zna, osim da se 18. septembra 1582. godine venčao sa En Hetavej. Ubrzo nakon venčanja dobili su kćer Suzan i blizance Hamleta i Džudit.

Zbog dela u kojima je pisao protiv ranih brakova, može se zaključiti da nije bio srećan u braku sa ženom koja je bila osam godina starija od njega. Ne zna se šta je radio do 1592. godine, ali smatra se da je u tom periodu najviše vremena posvećivao pisanju i glumi. U tom periodu nastale su poeme Silovanje Lukrecije te Venera i Adonis. 1596. godine umire njegov sin Hamlet, a 1601. godine i otac Džon.

Posle venčanja kćeri Suzan umire i njegova majka Meri. 1613. godine umire mu brat Ričard, a te iste godine u požaru je nestalo pozorište The Globe, čiji je Šekspir bio suvlasnik. Poslednjih godina svog života odlučio se vratiti u Stanford gde je 23. aprila 1616. godine umro.

Stvaralaštvo Vilijama Šekspira deli se na nekoliko faza: rane drame, odraslost s velikim tragedijama i kasnija faza stvaralaštva.

Period poznatiji kao „rana drama“ bilo je vreme kada su Vilijamova dela bila prožeta poznatim humorom renesanse i bujnog jezika, a u kojima se meša vulgarni način izražavanja i umerena retorika. Iz tog perioda najpoznatije delo je Romeo i Julija.

Faza „odraslosti“ se mogla nazvati i „tragičnom“ fazom, kada je Vilijam pokazivao unutrašnji sukob prema averzijama i seksualnosti, od potvrde do poricanja. Iz tog perioda treba izdvojiti Hamleta.

U kasnijoj fazi svog stvaralaštva, Vilijam piše mračne komedije i drame. Iz ove faze ističu se dela: Mera za meru te Trilo i Kresida.

Šekspir je napisao čak 37 drama, a one se dele na romantične igre, kraljevske drame ili istorijske tragedije i komedije.

Njegova najpoznatija dela su Henrik IVRikard IIIRomeo i JulijaUkroćena goropadnicaKomedija zabludaDva veronska plemićaSan letnje noći, Uzaludan ljubavni trudMletački trgovacHamletOteloKralj LirMera za meruZimska priča i Bura.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *